Ekonomske posledice Crnogorskog referenduma

Kako i Srbija i Crna Gora već duže vreme funkcionišu kao odvojene privrede, najverovatnije je da neće biti većih posledica nakon razdvajanja dve države.

Srbija i Crna Gora se odlikovala sa dva ekonomska sistema. Svaka članica unije je imala različite monete i monetarnu, carinsku politiku i poresku politiku. Tržišta kapitala i novca su bila odvojena. Nešto povoljnija situacija je bila sa tržištem roba, mada su obe države članice tretirale prodaju u drugoj republici kao izvoz. Tržište radne snage je u suštini jedino ozbiljnije funkcionisalo. Ipak, u praksi su se uglavnom državljani Crne Gore zapošljavali u Srbiji.

Odnosi sa međunarodnim finansijskim institucijama su bili odvojeni. Kreditno zaduživanje u inostranstvu je odvojeno registrovano, a pregovori sa EU su već bili na principu dvostrukog koloseka. Učlanjene u Svetsku trgovinsku organizaciju je zahtevalo jedinstvenu carinsku teritoriju, pa je praktično bilo nemoguće. Zapravo, sada je situacija prirodnija, jer će biti lakše učlaniti dve države sa homogenim carinskim teritorijama.

Prema Ustavnoj povelji, Srbija će automatski naslediti članstvo u svim međunarodnim institucijama. Crna Gora će morati da aplicira kao nova država, pa se očekuje da procesi prijama potraju do kraja godine.